Невероватно је како су очуване фреске, иконе, Јеванђеља, и уопште, сви предмети на Светој Гори. Наићи ћете на предмете из 13 века који равноправно стоје поред предмета из 18 и краја 19 века. И као да је време за њих стајало. Манастирска ризница се не може описати друкчије до - бескрај... (разуме се да нисмо ни покушавали нити хтели да је фотографишемо). И докле год вам причали о њој, знајте - много ће се прећутати. Јер ко је био тамо , убеђен сам, није у њој осетио злато, драгуље, нити шта материјално. Не - осетио је дибину љубави тих људи према слици према којој су та уметничка дела стварана. А то је стрељење ка Господу. Заиста је сво то благо почело да ми се враћа у мисли тек након месец дана од боравка у Хиландару. И опет нисам био сигуран са каквим осећањем. Сигурно не оним са којим сам отишао на Свету Гору.

Недалеко од Хиландара је један заиста леп грчки манастир Есфигмен. Као и сви манастири Свете Горе, подлеже јурисдикцији Екуменске Патријаршије (Константинопољ). На наше пријатно изненађење, у посету нас је одмах примио игуман манастира (иначе Кипранин родом) , са којим смо провели пријатно поподне у разговору. На поклон смо добили пар иконица - репродукција манастирске светиње, иконе Пресвете Богородице. Иначе, сваки манастир има своју светињу - заштитника. То су све редом чудотворне реликвије које су као такве веома признате широм Православља.