Ако дођете на Свету Гору, може вам се десити да са изненеђењем сазнате да се међу монасима и искушеницима налазе људи свих моућих професија. Срели смо многе инжињере електро и машинске струке, ветеринаре, докторе, бивше спортисте. Сви делују као једна особа. Готово да нема нескладамеђу њима. Током боравка у Хиландару, упознали смо и искушеника Гаврила, пореклом из Сарајева, иначе електро инжењера. Многр ствари које ми је говорио почео сам да схватам тек недавно. (требало је да га послушам тада.)

И то је веома лепо на Светој Гори - сваки од монаха има своју причу. Јер сви су они дошли из "света" (како се тамо каже), и повукли се у манастир да тамо живе, доста другачије од пртеходног начина живота. И сви желе да вам помогну - посаветују чак и кад не тражите. А то никад не раде наметљиво нити надмено. Напротив! Крајње снисходљиво и с љубављу коју је тешко описати за световне појмове, труде се да осетите део оног што су они осетили. И види се да је сва прича намењена само вама на добро.

По доласку у сваки од манастира, још на улазу би нас чекало радосно лице дежурног монаха. Он би нас прво угостио, окрепио, а затим би нам показао манастир и обавезно, главну реликвију сваког од манастира. Дирљиво је како изгледа тај пријем и поздрав пред одлазак из манастира.

А кад напустите манастир, срећни сте и тужни истовремено, јер се крећете ка наредном, али иза себе остављате дивну успомену.

Надате се да ћете ускоро бити опет тамо...